Uvidjaj saobracajne nezgode pdf

Naravno, steta je otklonjena, vozilo i dalje radi, a osiguravajuca kuca odbija isplatu stete. Da li je osiguravajuca kuca u pravu? Vase misljenje? Vozio sam se glavnim putem, kad mi je s leve strane iz parkinga, bas brzo izleteo vozilo koji je presao na moju stranu, kad sam ga video, hteo sam da izbegnem sudar mislio sam da ce me videti i da ce stati medjutim mi je udario levu prednju stranu auta, tako da mi je pomogao da auto krene prema malon kanalu ispred kuce, koji sam preleteo kolima.

E sad se tog trenutka nije videlo da je skupa popravka auta, udaren branik,far i blatobran, malo vrata, ispunili smo EU izvestaj. Nije htela da zovemo policiju, vec je priznala krivicu. Mada kad smo sledeci dan videli sta se jos iskrivilo i cene estetskih delova…mislim da je steta veca i od Kada su rukovodilac uviaja i strunjak za obradu tragova odredili ta e biti znaajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode, oni se opredeljuju i za tragove kojima dokumentuju najznaajniji elementi zateenog stanja.

Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruaju nikakve nove informacije o nezgodi. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimira jedini tragovi, a izdvajaju i obrauju neki drugi. Nekad se jedan vaan element okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa vie tragova. U drugoj situaciji ako nema pouzdanih tragova , isti tragovi e biti vrlo znaajni i bie sveobuhvatno fiksirani. Za kvalitetnu obradu tragova, trebalo bi poznavati i pravilo ceniti njihov znaaj.

Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaaj. Naime, za svaki trag bi se trebalo znati koje vane informacije prua u procesu razmatranja nezgode te ga obraditi na nacin da se ove informacije kvalitetno prenose. Kod traga koenja meri se njegova duina kako bi se izraunala brzina kretanja vozila. Ako se radi o NN vozilu meri se i irina ovih tragova, kako bi se vrila eliminacija onih kojih nisu ostavili takav trag. Ako su na tragu vonje dobro uoljive are, one se fotografiu razmerno u cilju informacije onih pneumatika ije se are razlikuju.

Ako se na reljefnom tragu vonje nalaze i neki karakteristini detalji, trag se mulaira. Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uesnika ili svedoka nezgode. Shvatajuci izjave rukovodilac uviaja shvata saobraajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Ovo pomae u odreivanju tipinih i netipinih tragova saobraajne nezgode. Pri tome rukovodilac uviaja stalno i uporedno analizira izjave i naene tragove na licu mesta. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koje nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati.

Postupak obrade tragova obezbeivanje tragova Obezbeivanje tragova saobraajne nezgode, podrazumeva obezbediti odvijanje saobraaja i spreiti mogunost nastajanja novih saobraajnih nezgoda kao i spreiti unitavanje, promenu ili pomeranje tragova.

Promene je vano spreiti jer bi izmenilo znaaj traga i doprinele neprekornosti analize traga pa i saobraajne nezgode. Obezbeivanje mesta saobraajne nezgode poinje odmah posle saobraajne nezgode naime poev od uesnika u saobraajnoj nezgodi, a traje dok se ne izvri obrada tragova i njihova analiza.

Za neke tragoveto podrazumeva fotografisanje, za neke merenje i unos u zapisnik o uviaju, a za tragove koje se izuzimaju zbog nekih dodatnih ispitivanja i analize obezbeivanje se nastavlja do okonenja analiza. Markiranje tragova je postupak ispitivanja neisprekidanih ili isprekidanih linija pored tragova ili predmeta na licu mesta saobraajne nezgode. Vri se da bi se neki deo zateenog stanja uoio dobro uoljivim. Ove linije moraju da prate pravu pruanja liniskih tragova odnosno oblik zone traga.

Ako se trag nalazi na povrsini na kojoj je ne mogue iscrtavati linije onda se markiranje vri posebnim trakama na licu mesta. Markiranje se vri najese na licu mesta a moe i naknadno na fotografijama. Tad markira lice koje je prisustvovalo uviaju, pored traga ucrtava liniju kontrasne boje ili strelicom upuuje na mali trag ili detalj na tragu. Markiranje je posebno vano u nekim situacijama: -ako postoji potreba da se trag pomeri pre zavretka uviaja ako se time olakava merenje traga; -ako se oekuje fotogrametrisko korienje fotografija; -da se istakne vaan trag u grupi dobro vidljivih tragova; -ako preti opasnost da se neki trag nee videti dobro na fotografiji; -da bi se odredila zona prostiranja traga; Oznaavanje tragova podrazumeva pridodavanje pojedinih oznaka, simbola svakom tragu pojedinano.

Oznake mogu biti numerike, slovne ili kombinovane. U naoj praksi najee se koriste numerake oznake. Tragovi se po pravilu oznaavaju na licu mesta, a izuzetno i naknadno na fotografijama. Oznaavanje na licu mesta se vri tako to se pored traga postavi ploica na postolju ili piramida sa oznakom.

Ploica sa jedne strane ima svetlu podlogu i tamnu oznaku a sa druge obrnuto. Ukoliko iz bilo kog razloga oznaavanje nije izvreno na licu mesta, moe se izvriti naknadno na fotografijama tako to se pored traga crnim ili belim tuem upie njegova oznaka. Oznaavanjem se olakava rad ekipi za uviaj.

Pri odreivanju redosled oznaka treba biti dosledan nekoj logici, obino se oznaava sledeim redosledom: -prve oznake se pridodaju vozilima; -sledee leevima i povreenima; -zatim se oznae liniski tragovi; -ostali postojei tragovi; -oznae se nepostojei tragovi pravac kretanja vozila i peaka, poloaj svedoka, poloaj vozaa pre pomeranja U bezbednosti sobrj policij im jsno definisnu funkciju, odreenu zkonim i drugim propisim.

Svrh policijskog rd je ztit orgnizovnog funkcionisnj drumskog sobrj i ztit grn i mterijlnih vrednosti u procesu prevoenj. To se postie primenom mer ztite bezbednosti i sprovoenjem preventivnih ktivnosti, uz podrku jedinstvene bze podtk o vozilim, vozim, sobrjnim prekrjim i sobrjnim nezgodm.

Kontrolu u pogledu pridrvnj propis u vezi s bezbednou sobrj n putevim sprovodi sobrjn policij. Deltnost policije u vezi s bezbednou sobrj n putevim je prvno ureen, u skldu s principim demokrtskog drutv i ustvom zgrntovnim sistemom ztite slobod i prv grn. Zkonom o policiji iz Imjui to u vidu, n rd sobrjne policije, ko integrlnog del Direkcije policije u Ministrstvu unutrnjih poslov Republike Srbije, primenjuju se opti propisi i prvil rd policijske slube. N ovj nin odreen je neln stvrn ndlenost policije d vri kontrolu u sobrju n putevim.

Zkon o bezbednosti sobrj n putevim, u lnu 4 stv 1, odredio je funkcionlnu ndlenost z vrenje nvedene kontrole. Tko, kontrolu u sobrju n putevim mogu vriti uniformisni policijski slubenici. Meutim, treb imti u vidu d je, zbog specifinosti rd i potrebnih znnj i vetin, izvren specijlizcij obvljnj ove deltnosti, tko d je obvljju posebno orgnizovne jedinice sobrjne policije, prepozntljive po posebnim obelejim. Znaaj i klasifikacija tragova saobraajne nezgode prema vrsti Tragovi saobraajne nezgode prikupljaju se pri uviaju i predstavljaju skiciranjem, fotografisanjem i opisivanjem.

Tragovi mogu biti pokretni i nepokretni. Oni su esto presudni za analizu toka nezgode pa ih pri uviaju treba evindetirati oznaavanjem svih karakterisitka koje su od znaaja za utvrivanje porekla, oblika, izgleda, lokacije, dimenzija itd. Pod tragom saobraajne nezgode podrazumeva se svaka vidljiva ili prostim okom nevidljiva postojea materijalna promena koja je proizvedena u toku saobraajne nezgode. Za svaku vrstu traga potrebna je odreena tehnika i taktika za pronalaenje i fiksiranje pri uviaju.

Znaaj traga je razliit, u razliitim situacijama. Prema tome to se iz traga moe zakljuiti o nezgodi razlikujemo kriminalistiki kriminalistiko-tehniki i saobraajni saobraajno-tehniki znaaj tragova.

Tragovi se prema vrsti dele na: -povrede lica i ivotinja; -oteenja vozila, objekata i predmeta; -ostali tragovi nezgoda; Za uspeno vrenje saobraajno-tehnikog vetaenja od posebnog je znaaja i dobro poznavanje, tumaenje indetifikacija i korienje tragova motornog vozila u analizi saobraajnih nezgoda. Za ovu upotrebu, a prema nainu nastajanja u tragove koji su predmet nae analize spadaju: 1.

Evo primera:- Vozilo B izlazi sa parkinga unazad i vi kao vozilo A nailazite i stajete da vozilo B zavrsi radnju i krene dalje suprotna traka je zauzeta-idu vozila. Medjutim vozilo B fica iduci unazad udari vozilo A mecka-polomljen far. Nema kamera, fotoaparata, svedoka. Sad treba popuniti izvestaj. Vozac B moze da kaze da se zaustavio i trazio mesto za parking pa ga je udarilo vozilo A. U izvestaju pod tackom okolnosti koje su dovele do nezgode, vozac A bi trebao da stavi krstic pod 1"zaustavljen", ali mu je istovremeno stalo da vozac B napise krstic pod 4 "napustao parking" i br.

Medjutim vozac B znajuci da je kriv insistira da se za vozilo B stavi krstic pod 1 "zaustavljen" i pod 5 "poceo da skrece na parking". Pa obojica se na slazu. Dalje obavezni ste da pomerite vozila, ako ometate saobracaj, ali da na kolovozu obelezite sva 4 ugla vozila koja su ucestvovala u nezgodi. Znaci ili vam treba neka kreda koja se ne brise ili auto sprej ili ko zna sta vec?

Prvi zadatak u bezbednosti saobraaja je opis trenutnog stanja i odreivanje znaaja problema. Obino se prati broj nezgoda, povreenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Ipak, da bi mogli da shvatimo, poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobraaja, neophodno je ustanoviti znaaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme a to je izloenost. Merenje izloenosti se vri retko i nesistematino. Postoji nekoliko naina da se izmeri izloenost: Brojanje saobraaja protok vozila , pregled navike putovanja na uzorku stanovnika , merenje lokalne izloenosti na uzorku mesta , i indirektne procene izloenosti npr.

Izloenost se moe odreivati na razliite naine: broj stanovnika, broj registrovanih vozila, broj vozila u saobraaju ili broj drugih korisnika puta, broj preenih vozilo kilometara, broj asova provedenih u saobraaju, broj putovanja, broj konflikata, indikatori bezbednosti saobraaja itd. Broj i teina konflikata u saobraaju je odlina mera izloenosti.

Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda za dlaku konflikata. Teina konflikta se moe odreivati kao vreme do sudara npr. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobraajne nezgode. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata, koristi se odnos izmeu broja konflikata i broja nezgoda, to znai da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloenosti, ba kao i indirektna procena broja nezgoda.

Indikatori bezbednosti u saobraaju su drugi, ak indirektniji metod za opisivanje ili prouivanje stanja bezbednosti saobraaja. Oni obino imaju veze sa ponaanjem korisnika drumskog saobraaja. To mogu biti procenat upotrebe. Indikatori bezbednosti saobraaja se lake prikupljaju nego podaci o konfliktu. Mana im je to im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Rizik je odnos izmeu nezgoda i izloenosti. Mere nezgoda i izloenosti mogu se izraziti na mnogo razliitih naina.

Rizik je otuda termin koji se morapaljivo koristiti, u skladu sa nainom merenja izloenosti, posebno u onim sluajevima kada se vre poreenja. Dinamiki rizik broj pog. Na osnovu ovakvog pristupa, problem bezbednosti saobraaja npr. Pri projektovanju kontramera, uoavaju se tri pravca delovanja: 1. Optimizirati izloenost saobraaju: Ovo moe da znai smanjivanje izloenosti, ali je znaajnija preraspodela izloenosti u korist bezbednijih vidova putovanja.

Na primer, preraspodela sa individualnog na javni prevoz, sa drumskog na elezniki saobraaj, sa nonog na dnevni saobraaj, sa saobraaja po loim na saobraaj u dobrim vremenskim uslovima, sa saobraaja na sporednim putevima na saobraaj na autoputevima itd. Smanjvati rizik nastanka saobraajnih nezgoda: Ovo se moe postii boljom obukom vozaa, edukacijom dece, dugotrajnim i dobro osmiljenim kampanjama, boljim zakonima, boljom primenom zakona, otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima, strategijom stepenovanih vozakih dozvola, praenjem novih vozaa, sistemom kazni, programima unapreivanja ponaanja vozaa, kursevima defanzivne vonje itd.

Smanjivati posledice nezgoda koje su se ve dogodile: Ovo se moe postii u samom sudaru upotrebom sigurnonih pojaseva, zatitnih kaciga, deijih sedita i druge zatitne opreme, boljom konstrukcijom vozila, ugradnjom vazdunih jastuka i dr. Meutim, da bi ovakav pristup dao eljene rezultate trebalo bi reiti veliki problem koji se tie kvaliteta evidentiranja i izvetavanja.

Naime, obino se evidentiraju nezgode i njihove posledice, ali su oskudni podaci o izloenosti. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i uvaju, podaci o izloenosti se procenjuju ili nasumino odreuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. Modeli predvianja analitiki makromodeli Postoji bar est faktora koji nezavisno utiu na uestalost nezgoda: 1 spoljanji npr.

Za eliminisanje efekata prva etiri faktora mogue je koristiti mnogobrojne statistike metode i ekonometrijske modele. Pomou ovih metoda esto je mogue oceniti i efikasnost odreene protivmere. Na njih se moe gledati kao na zamenu za kontrolisane eksperimente, koje je esto veoma teko, pa i nemogue izvesti. Meutim, treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuaka.

Posebno je znaajna intervencija protivmerama. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uoptili zakljuci o dejstvu pojedinih protivmera. Saobraajne nezgode su sluajni dogaaji i deavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaanja. Zato se nikada ne moe predvideti gde, kada i ko e izazvati nezgodu.

Meutim, za analizu veeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistike modele. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predvianja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Meutim, treba biti vrlo obazriv u smislu uoptavanja rezultata. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti.

Modeli faktora rizika analitiki mikro modeli Analitiki makromodeli objanjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomo ekonometrijskih modela na optem nivou.

To bi se moglo okarakterisati kao pristup od vrha ka dnu. Drugi nain za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobraajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou tj. Taj pristup bi se mogao nazvati od dna ka vrhu. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaanje uesnika u saobraaju, te da na osnovu tog ponaanja, u skladu sa stanjem vozila, puta i. Za razvoj analitikih mikromodela znaajne su razliite naune discipline: psihologija, sociologija, ergonomija, medicina, biomehanika, fizika itd.

Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniki modeli. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i tei za istraivanje, ali su mnogo vaniji.

Analitiki mikromodeli nam omoguavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeu uestvovanja u nezgodi i razliitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao to su: otrina vida, vreme reagovanja ili karakteristike linosti. Neki od ovih modela omoguavaju nam da razlikujemo dobre od loih nezgodama sklonih vozaa. Nekad ovi modeli sadre veliki broj promenljivih, pa ih je teko interpretirati.

Modeli akcije delovanja su glavna grupa modela ponaanja. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeu greaka zasnovanih na znanju, ponaanju i vetini. Modeli rizinog ponaanja fokusiraju se na to kako uesnici u drumskom saobraaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. Ovi modeli se koriste kada uesnik u saobraaju ima problem u opaanju, prihvatanju ili kontrolisanju rizika.

Na primer, model rizinog ponaanja o kome se esto diskutuje u istraivanju bezbednosti u saobraaju je Vajldov model usklaenosti rizika. To je model koji povezuje opaanje rizika sa prihvatanjem rizika. Vozilo npr. Modeli tehnikog rizika prouavaju ponaanje uesnika u saobraaju i rizike u specifinim situacijama: automobilski modeli bave se ueem u nezgodi i vozaevim ponaanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila, kao to su veliina, stabilnost, rad konica; infrastrukturni modeli bave se vozaevim ponaanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta geometrija, irina, povrina, raskrsnice, prepreke itd.

Modeli koji prikazuju posledice saobraajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobraajne nezgode mogu se razliito predstaviti. Precizno gledano, posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobraaja, a posebno materijalne posledice, povrede i pogibije lica.

S druge strane, najznaajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreenog npr.

AIS skraena skala povreda ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati svesti na jednu jedinicu novac kao tete, trokovi i gubici medicinski trokovi, trokovi rehabilitacije, trokovi smanjene produktivnosti na radu, ljudski trokovi, materijalne tete, administrativni trokovi itd. Postoje dva naina za prouavanje posledica saobraajnih nezgoda: korienjem statistikih metoda na sveobuhvatnom nivou i prouavanjem datog sluaja, eksperimenata ili simulacija na individualnom nivou.

Mnogo je faktora koji utiu na posledice nezgode: tip i starost uesnika u saobraajnoj nezgodi lica i vozila , tip manevra vezanog za nezgodu preticanje, obilaenje, vonja unazad, skretanje itd.

Posledice saobraajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: problem saobraaja i bezbednosti saobraaja, zdravstveni problem, ekonomski problem itd. Sa gledita bezbednosti saobraaja trebalo bi pratiti pokazatelje: ukupan broj saobraajnih nezgoda, broj evidentiranih saobraajnih nezgoda, broj nezgoda sa nastradalim sa lake, odnosno tee povreenim licima i broj nezgoda sa materijalnom tetom bez povreenih lica.

Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem, treba uoiti da postoje razliiti naini da se opie nivo povreda: meunarodna klasifikacija bolesti ICD , skraena skala povreda AIS , zbir ozbiljnosti povrede ISS , skala oteenja pri povredama IIS , godine promenjenog kvaliteta ivota QALY itd. U ekonomskom smislu,ine se pokuaji da se sve posledice nezgode svedu na: trokove, gubitke i tete od saobraajnih nezgoda ekonomska kvantifikacija posledica nezgode.

Mada se vre napori u cilju usaglaavanja, danas metode. Modeli posledica saobraajnih nazgoda mere znaaj pojedinih faktora koji utiu na veliinu posledica nezgoda. Posebno se istiu uticaji: nain uea u saobraaju putnici u putnikom vozilu su ugroeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju, peaci su ugroeniji od putnika, a biciklisti su najugroeniji , vrsta saobraajne nezgode eoni sudari imaju najtee posledice, a zatim obaranje peaka, nezgode u preticanju, obaranje bicikla i motocikla itd.

Modeli koji se oslanjaju na praenje indikatora bezbednosti saobraaja Danas se veoma velika panja posveuje mogunosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobraaja na osnovu praenja odreenih indikatora.

Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobraaja. Nisu svi oni jednako znaajni. Znaaj indikatora se moe oceniti na osnovu jaine veze sa deavanjem saobraajne nezgode ili povrede, odnosno da li u velikoj meri doprinose saobraajnoj nezgodi i da li se na njih moe uticati merama i programima bezbednosti saobraaja. Broj saobraajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobraaja: broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluajnog kolebanja, to znai da kratkorone promene zabeleenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugorono oekivanom broju, izvetavanje o saobraajnim nezgodama i povredama u zvaninoj statistici nije kompletno.

To znai da promene broja saobraajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobraajnih nezgoda policiji, broj saobraajnih nezgoda ne govori nita o procesu i posledicama saobraajnih nezgoda.

Mogue je da uslovi budu veoma rizini, ali da ne doe do saobraajne nezgode; nije moralno ekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda, pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobraajnih nezgoda i broja nastradalih lica, neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobraajnih nezgoda.

Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobraaja. EU se zalae da sve drave lanice i kandidati prihvate i standardizuju praenje indikatora bezbednosti saobraaja, a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja uestalost sakupljanja uzorka, veliina i vreme uzimanja uzorka, protokoli merenja i sl. Drave koje su ovo zapoele, lake projektuju efektivne kontramere, imaju kvalitetnije i sadrajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobraaja.

Veoma je znaajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godinje, kao i da ih objavljuju.

Svi indikatori bezbednosti saobraaja mogu se svrstati u sledee grupe: indikatori koji se odnose na ponaanje uesnika u saobraaju, indikatori koji se odnose na puteve, indikatori koji se odnose na vozila, indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreenih u nezgodama. Praenje indikatora bezbednosti saobraaja omoguava da se shvate i precizno definiu problemi bezbednosti saobraaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobraaja.

Naime, odnos izmeu postojeih i eljenih vrednosti indikatora odreuje ta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobraaja i koje mere treba preduzimati. Praenje saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti Evidenciju saobraajnih nezgoda. Saobraajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Najznaajnije evidencije o nezgodama vode: policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadri sve najznaajnije podatke o saobraajnoj nezgodi i njenim posledicama.

Mada su policijske evidencije jedinstvene, najsveobuhvatnije i najpreciznije, treba imati u vidu sledea ogranienja: policija evidentira nezgode o kojima je obavetena, odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta, policija evidentira nezgode odmah posle dogaaja, odnosno pre nego to se struno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka, policija nije struna za precizno odreivanje uzroka, okolnosti, niti posledica nezgode vrsta i stepen povreda, veliina materijalne tete i sl.

Mada se ovi podaci utvruju od strane strunih lica lekara treba imati u vidu sledea ogranienja: lekari se bave spaavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaajni za leenje i oporavak povreenih, ne postojijedinstvena baza podataka, nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobraaja itd.

Posebno su znaajni podaci koji e posluiti da se proceni osnov za isplatu i visina tete. Mada se ovi pokazatelji utvruju struno, trebalo bi imati u vidu ogranienja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe, osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist, ove evidencije nisu usaglaene, niti standardizovane, nema jedinstvene baze podataka ve svako osiguranje vodi svoje evidencije.

O svakoj nezgodi se vodi sudski proces, koji prati odgovarajua dokumentacija. Mada su ove evidencije najkvalitetnije, trebalo bi imati u vidu ogranienja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima, sud vodi rauna da ne napravi greku, a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu zato se okolnosti nastanka nezgode esto utvruju povoljnije za okrivljenog , ne postoje standardi evidentiranja u sudovima, ne postoji jedinstvena baza podataka, niti jednostavan pristup ovoj bazi.

U naoj zemlji ovaj nadzor ne funkcionie. Policija je obino prvi organ koji se redovno obavetava o nezgodi, koji izlazi na lice mesta i evidentira najvanije podatke o nezgodi.

Pri tome se moe razlikovati nekoliko razliitih izvetaja i evidencija: hitni izvetaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izau na lice mesta, evidencija obeleja nezgoda na statistikim upitnicima SN upitnik koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a , evidencija nezgoda kod kojih saobraajna policija vri samo obezbeenje lica mesta, a uviaj vre lokalno nadleni organi izvetaj o saobraajnoj nezgodi, odnosno izvetaj o obezbeenju lica mesta , dnevni izvetaji o krivinim delima, uviajna dokumentacija o saobraajnoj nezgodi itd.

Praenje i unapreenje bezbjednosti puta. Procesualistike i kriminalistike definicije uviaja. Uviaj SN kao sistem radnji. Postoje razliiti pristupi definisanju pojma uviaja:1 procesualistike definicije uviaja, kriminalistike definicije uviaja i specifina definicija uviaja kao sistema radnji.

Procesualistike definicije uviaja Ovo su najstarije i najee definicije uviaja. One se temelje na Zakonu o krivinom postupku i prepriavaju njegove odredbe. Prema ovom pristupu, uviaj predstavlja istranu, odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom ulnom opaanju kakvih injenica vanih za razjanjenje krivinog dela, koje se registruju u zapisniku o uviaju. Kriminalistike definicije uviaja Kriminalisti smatraju da procesualistike definicije nisu obuhvatile sutinu uviaja, a to su struni poslovi na uviaju.

Uviaj se ne iscrpljuje u neposrednom ulnom opaanju. Kriminalistike definicije su najee implicitne, ali ima i eksplicitnih definicija. Ove definicije prihvataju da je uviaj procesna radnja, da se temelji na ulnom opaanju, da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviaju jedini vaan dokument sa uviaja. Meutim, ovi autori istiu da je uviaj istovremeno i kriminalistika radnja, istiu znaaj misaone aktivnosti organa koji vri uviaj i navode da su struni poslovi koji se vre na uviaju vaan deo uviaja.

Dakle, kriminalistike definicije istiu da kriminalistike radnje predstavljaju sutinu i sadraj uviaja, a da ZKP odreuje samo formu uviaja. Uviaj kao sistem radnji Uvaavajui dualnost uviaja procesni i kriminalistiki segment izdvojena je posebna sistemska definicija uviaja koja najbolje odreuje smisao i formu uviaja saobraajnih nezgoda.

Prema ovom, savremenom pristupu, uviaj saobraajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona, opaaju, struno obrauju i u uviajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i druge okolnosti znaajne za razjanjenje saobraajne nezgode.

Dakle, osnovna obeleja uviaja su: uviaj je sistem radnji a ne samo procesna, samo istrana, samo kriminalistika, samo saobraajna itd. Uviaj saobraajnih nezgoda vri se neposredno posle nezgode, pre formalnog pokretanja postupka, ali se moe vriti u toku istrage i na glavnom pretresu.

Krivini zakonik je definisao krivino delo kao ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Krivini zakonik je definisao sledea krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja: ugroavanje javnog saobraaja, ugroavanje saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja nasiljem, otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva, piratstvo, nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem, nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi, teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja.

Dakle, prema Krivinom zakoniku saobraajna nezgoda e biti tretirana kao krivino delo, ako imovinska teta prelazi iznos od Zakonik o krivinom postupku ZKP 10 je predvideo da uviaj preduzima sud kad je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje lan Rekonstrukcija dogaaja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao.

Organ koji obavlja uviaj ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge podatke. Na uviaj ili rekonstrukciju moe se pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja.

U Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima definisani su osnovni pojmovi kao to su: vozilo, put, uesnik u saobraaju, voza, peak, saobraajna nezgoda itd.

Sa druge strane, u posebnom poglavlju, ZoOBS je predvideo osnovne dunosti u sluaju saobraajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala vea materijalna teta.

Dakle, savezni ZoOBS se odnosi, prvenstveno, na nezgode sa obelejima krivinog dela prema Krivinom zakoniku. ZoOBS je predvideo dunosti pojedinaca lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, uesnik u saobraajnoj nezgodi, voza koji je uestvovao u nezgodi, ovlaena lica, lekar i institucija nadleni organ koji je obaveten o nezgodi, nadleni organ unutranjih poslova, zdravstveno preduzee, organizacija za odravanje puteva ili druga ovlaena organizacija.

Zakon o prekrajima je definisao uslove prekrajne odgovornosti, uslove za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak, postupak izvrenja reenja o prekraju i organizaciju i rad organa za prekraje.

ZoP je definisao prekraj kao povredu javnog poretka utvrenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrajne kazne i zatitne mere. ZoP je predvideo i kada e se vriti uviaj povodom uinjenih prekraja. ZoOBS je odredio i dunosti vozaa uesnika u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta kao i dunosti OUP-a u ovim sluajevima. ZoBS je ponovio neke dunosti u sluaju. Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije, uredio i osnovna ovlaenja policije u vezi obezbeenja i pregleda mesta dogaaja, pronalaenja i obezbeenja tragova i predmeta, pronalaska uinioca, prikupljanja obavetenja itd.

Znaaj uviaja za analizu konkretne saobraajne nezgode 19 Znaaj uviaja saobraajnih nezgoda. Znaaj uviaja za analizu stanja bezbjednosti saobraaja i upravljanje bezbjednou saobraaja Uviaj saobraajne nezgode treba da omogui: 1 analizu konkretne saobraajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinanih interesa i 2 analizu stanja bezbednosti saobraaja u cilju shvatanja postojeeg stanja i projektovanja optimalnih upravljakih mera.

Uviaj saobraajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omogui efikasan sudski proces. Sa druge strane, uviaj treba da omogui i pravilno evidentiranje, odnosno praenje stanja bezbednosti saobraaja.

Ova dva aspekta su vrlo razliiti. Naime, u sudskom procesu se utvruju okolnosti nastanka saobraajne nezgode s ciljem donoenja pravine presude ili reenja o toj nezgodi. Posebno se vodi rauna da se presuda temelji samo na injenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ipak, brojne vane injenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu.

A za analizu stanja bezbednosti saobraaja i za projektovanje kontramera, bilo bi znaajno znati i ove injenice. Znaaj uviaja za analizu konkretne saobraajne nezgode Kvalitetno vrenje uviaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobraajne nezgode. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrivanje svih vanih okolnosti nastanka nezgode, a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije, propusta koji su u vezi sa mogunou izbegavanja nezgode i propusta koji su u vezi sa veliinom posledica nezgode.

O nezgodi odluuje sud. Nezgoda se analizira tako to se analiziraju njene posledice. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode, neophodno je da struna i objektivna uviajna ekipa, to pre ode na lice mesta, da fiksira zateeno stanje i saini uviajnu dokumentaciju koju e dostaviti sudu. Sud e, polazei od uviajne dokumentacije, analizirati nezgodu i utvrditi sve vane injenice u vezi nastanka nezgode. Dakle, uviaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Svako izolovano posmatranje uviaja, a posebno pojeftinjenje uviaja na raun kvaliteta fiksiranja lica mesta dovodi do znaajnog poskupljenja sudskog procesa,21 ini sudski proces neefikasnim, a konane stavove reenja i presude nepreciznim, a nekad i pogrenim.

Treba imati u vidu da je uestvovanje u nezgodi znaajan dogaaj u ivotu pojedinca, u ivotu njegove porodice, pa i ire zajednice. Saobraajna nezgoda esto menja ivote ljudi i oni su veoma osetljivi na mogunost utvrivanja istine u vezi nezgode.

Teko je uesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije, te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Mada je najvea greka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu, greke se ine i kad ometemo utvrivanje odgovornosti krivaca za nezgodu, pa krivce ne moemo adekvatno da kaznimo. Znaaj uviaja za analizu stanja bezbednosti saobraaja i upravljanje bezbednou saobraaja Do sada je u razvijenom svetu dosta panje posveivano analizi i rekonstrukciji saobraajne nezgode za potrebe sudskog procesa.

U tom smislu su razvijene metode analize, ali i metode vrenja uviaja. Danas se sve vie istie znaaj upravljanja bezbednou saobraaja. Evropski savet za bezbednost saobraaja podrava uvoenje nezavisne istrage saobraajne nezgode, i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Procenjuje se da e samo tako da se sazna istina o saobraajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera.

Kvalitetni uviaji saobraajnih nezgoda, obezbeuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. Struna analiza svih nezgoda na nekom prostoru, omoguuje shvatanje problema i njegovo reavanje. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom, imamo mogunost i. U suprotnom, moemo se iscrpljivati reavajui probleme koji i ne postoje. Zato kaemo da je kvalitetan uviaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednou saobraaja. Meu brojnim oblicima kriminaliteta saobraajne nezgode se izdvajaju po: uestalosti, obimu posledica, specifinosti izvrioca, specifinosu i kompleksnou strunih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela, specifinim ciljevima uviaja i specifinim strunim poslovima koji se obavljaju na uviaju.

U dosadanjoj naoj praksi o ovim specifinostima se nije vodilo dovoljno rauna. Nedopustivo se vre improvizacije i pojeftinjenja uviaja, ne vodei rauna da se time ukupni sudski proces znaajno poskupljuje. Ko i kako analizira saobraajnu nezgodu? Saobraajnu nezgodu analizira i razmatra sud, odnosno sudija. Pri tome najveu strunu pomo prua mu, po pravilu, saobraajno-tehniki vetak. Oni analiziraju nezgodu i odluuju o krivici, a nisu videli kako se nezgoda dogodila, niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode nisu videli posledice nezgode.

Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno preko oevidaca uesnici u nezgodi i svedoci. Oevici nisu ob-jektivni, niti su struni. Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluivanja o nezgodi. Da bi se prevazili problemi objektivnosti i strunosti, na lice mesta saobraajne nezgode sa znaajnijim posledicama, po pravilu, izlazi uviajna ekipa. Uviajna ekipa ima osnovni zadatak da struno, objektivno i sveobuhvatno snimi sve vane posledice saobraajne nezgode, te da ih uspeno prenese onima koji e odluivati o nezgodi sud , tako da oni steknu utisak kao da su bili na licu mesta.

Pri tome se do vanih informacija dolazi: neposrednim, ulnim opaanjem, strunim znanjima i izjavama subjektivnim stavovima svedoka. Koji je znaaj uviaja saobraajnih nezgoda? Svaki uviaj se vri u vezi sa nekom tetom. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi tete kod ostalih dela KO? Kad se otkriju ovi uesnici, najveim delom je ostvaren cilj uviaja. Meutim, kod saobraajnih nezgoda osnovni cilj uviaja se premeta sa pitanja ko?

Meu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaenja, da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. Kod saobraajnih nezgoda najee je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobraajna nezgoda? Dakle, kod uviaja saobraajnih nezgoda, mnogo je izraeniji saobraajni nego kriminalistiki znaaj uviaja. Uviaji saobraajnih nezgoda su najei uviaji koje vre OUP-i.

Posledice saobraajnih nezgoda merene brojem poginulih, brojem povreenih ili veliinom materijalne tete prevazilaze posledice svih ostalih dela. Ko su uesnici saobraajnih nezgoda? Dok su izvrioci ostalih krivinih dela kriminalci, uesnici saobraajnih nezgoda, po pravilu, nisu kriminalci, ve poteni graani, uesnici u saobraaju. Kako se vri saobraajnotehnika analiza nezgode? U osnovi analize saobraajne nezgode su saobraajno-tehniki prorauni, na osnovu tragova nezgode odreivanje brzina uesnika nezgode, odreivanje mesta sudara, odreivanje meusobnog poloaja i brzina neposredno pre sudara, odreivanje poloaja i brzina u trenucima reagovanja, prostorno-vremenska analiza, analiza postupanja po saobraajnim znakovima, analiza mogunosti izbegavanja sudara itd.

Da bi ovi prorauni bili kvalitetni i pouzdani, lice mesta a posebno tragovi i predmeti nezgode mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviaju. Poseban znaaj imaju merenja na licu mesta, crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobraajnenezgode. Ove radnje se kod uviaja povodom nekih drugih dela na primer, kod kraa, pronevera i sl. Da bi se zadovoljili otri zahtevi saobraajno-tehnike analize nezgode, nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreene posebne radnje koje nisu znaajne kod ostalih uviaja: izuzimanje tahografskih uloaka i tahografa, izuzimanje sijalica, vanredni tehniki pregled vozila, zdravstveni pregled lica uesnika nezgode, merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja, merenje konkretne vidljivosti, merenje nagiba kolovoza ili nagiba terena , merenje konkretne preglednosti i sl.

Sve su ovo veoma vane specifinosti uviaja saobraajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi rauna u praksi. Naime, ove i druge specifinosti zahtevaju da radnici na uviaju saobraajnih nezgoda pored optih znanja o uviaju, steknu i niz specifinih znanja o saobraaju, o propisima u bezbednosti saobraaja i o uviaju saobraajnih nezgoda.

Nabrojane specifinosti, a posebno brojnost i specifinost postupanja na licu mesta, opravdavaju nastojanja da uviaje saobraajnih nezgoda vre specijalizovane ekipe, posebno obuene i opremljene za ove. U ovim ekipama znaajno mesto imaju saobraajni policajci, specijalizovani za vrenje uviaja saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti metod izuzimanja pojam, prednosti, nedostaci i opseg primene.

Fiksirati lice mesta saobraajne nezgode znai trajno sauvati vana obeleja tog lica mesta, a radi kasnije analize. Fiksiranje lica mesta saobraajne nezgode je osnovni zadatak uviajne ekipe.

Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluujui uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. Naime, onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluuje sudija, vetaci i drugi nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila, niti je bio na uviaju. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode, odnosno na osnovu uviajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateenog stanja.

Treba imati na umu da su uviaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. Naime, analiza nezgode e se vriti naknadno i po nekoliko godina posle nezgode na drugom mestu u sudu i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode.